"KUPOVALI SMO MU CIGARE, UPLAĆIVALI KREDIT, JER NJEGOVA ŽENA..." Prijatelji Bore Čorbe godinu dana nakon smrti rokera, progovorili!
Na ulicama Čačka i dalje se priča o Bori Đorđeviću, pesniku, buntovniku i muzičaru čije su reči menjale svet više generacija. Dva dana pred godišnjicu smrti frontmena Riblje čorbe, u tišini koju prekida samo šum Morave i daleki odjek gitarskih tonova iz nekog kafića, odlučili smo da krenemo njegovim stopama, u potrazi za mestima na kojima je izgrađena jedna od najsnažnijih rok ličnosti regiona.
Otišli smo do Gimnazije u Čačku, škole u koju je Bora išao krajem šezdesetih. U školskom dvorištu i danas se prepričava kako je mladi Bora znao da dolazi s gitarom, svira i piše stihove u svesku, dok su se đaci okupljali oko njega, slušajući prve stihove budućih hitova.
Baš na tom mestu sreli smo Branka Lukića, novinara, koji je i tog 4. septembra prošle godine, na dan smrti legendarnog rokera, bio na tom mestu.
Imao je običaj da traži cigare i kredit da mu se uplati
- Tih dana pred njegovu smrt očekivali smo da će, nažalost, taj trenutak doći, jer smo znali da je Bora bio prilično bolestan. Ogroman broj ljudi okupio se ovde na trgu. Bora se, iako je kao mlad otišao iz Čačka, stalno vraćao našem gradu. Tih nekoliko dana bilo je prilično napeto, puno emocija, svi su se sećali Bore, njegovih stihova, njegove mladosti. Tad smo se upoznali i s nekim njegovim drugarima iz najranijeg detinjstva, s kojima je išao u školu, s kojima je odrastao. To su ljudi s kojima je do poslednjih dana ostao u kontaktu i koje nije zaboravio ni pored velike slave koju je stekao. Nadam se da će grad ispuniti obećanje koje je dao, a to je da Bora Čorba dobije svoju ulicu - istakao je Lukić.
Nastavljamo put ka zgradi u kojoj je živeo Bora kao dečak, a koja se nalazi nedaleko od Gimnazije. Zgrada s braon fasadom, velikim prozorima i terasama danas je mesto okupljanja brojnih fanova. Trospratnica s potkrovljem, uređenom bašticom na kojoj se do početka sedamdesetih nalazila pločica s prezimenom Đorđević za sve ove godine skoro se ništa nije promenila, sem ponekog stanara i boje fasade. Baš tu smo sreli Miroslava Petkovića, pomoćnika gradonačelnika Čačka za oblast društvenih delatnosti. On i dalje živi u istoj zgradi i rado se priseća odrastanja s legendarnim rokerom.
- Bili smo prijatelji dugo godina. Imao sam priliku da s Borom i sviram zajedno. Kad god je dolazio u Čačak, imao je običaj da pozove, znate Boru: "Kupi mi cigare i dođi". Nađemo se ovde i odsviramo nešto, dve-tri pesme. Stalno mi je čitao iz njegove "kupusare", kad Bora otvori svoj rokovnik i onda kaže: "E, da vidiš ovo kako izgleda". Imao sam situaciju kad me pozove: "E, uplati mi kredit, žena je u Sloveniji, a ja sam potrošio, nemam više, pa dođi." Neponovljiv - kaže i nastavlja:
I danas se skupljaju oko njegove zgrade fanovi i pevaju njegove pesme
- Bora je bio veliki umetnik, duša od čoveka. Nema nikoga u ovom gradu ko nema neku lepu uspomenu na njega. Svi su ga voleli, poštovali, nikad nije zaboravio svoj grad. Lepo je stajati ispred Borine zgrade, ispod njegove terase, ispred ćoška na kojem je svirao. Meni je veliko zadovoljstvo, s obzirom na to da ovde živim - da se svako veče neki novi mladi momci i devojke tu okupljaju da sviraju i pevaju. Zaista je ovde lepo, ali opet - s druge strane, ne mogu da verujem da je prošlo godinu dana od Borine smrti. Nema dana da se ne setimo našeg Bore i nema dana bilo ko da vozi kola da se ne čuje bar jedna Borina pesma na radiju u kolima. Zaista smo ponosni, i mi ovde iz njegovog kraja, ali i svi Čačani - rekao je Miroslav.
Čačak i Bora Đorđević zauvek su povezani. Njegovi stihovi su deo identiteta ovog grada, a grad mu to vraća muralom, sećanjima i ljubavlju koja ne prolazi. Jer legende, kad jednom zasviraju, nikad ne utihnu.
Kurir.rs